У српској књижевности, период од краја 19. века до краја Првог светског рата најчешће се означава термином „модерна“. У поезији српске модерне доминирали су култ лепог, формално савршенство песме и наглашен естетизам. Богдан Поповић, један од најутицајнијих књижевних критичара прве половине 20. века, сачинио је 1911. године Антологију новије српске лирике руководећи се строгим естетским критеријумима. Аутори који су се нашли у Поповићевој антологији стекли су статус канонских.
Осим Антологије новије српске лирике колекција садржи и збирке појединих аутора које је Поповић одабрао уверен да они задовољавају критеријум „целе лепе песме“. Међу њима налазе се данас донекле заборављени песници чија поезија чини ову колекцију: Милорад Митровић, Милан Ћурчин, Даница Марковић, Мирко Королија и други. |
Врста грађеАуторИздавачГодина издавањаЈезик | 1 |
|
|
| Аутор| Срезојевић, Душан |
| Година издавања| 1912 |
| Право коришћења| PDM |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
