Тематске збирке10 |
|
|
Бранко Радичевић (Славонски Брод, 28.03.1824 – Беч, 30.06.1853) је зачетник српске романтичарске поезије и уз Змаја и Лазу Костића њен најзначајнији представник. Осим књижевне, његова вредност је и књижевноисторијска јер је појава његове прве књиге прекретница у српској поезији и почетак српске уметничке лирике, па тако и чувена Антологија новије српске лирике Богдана Поповића из 1911. почиње Бранковим песмама. Рођен као Алексије Радичевић, превео је своје име грчког порекла у њену српску верз...ију Бранко. Завршио је гимназију у Сремским Карловцима, и о тим гимназијским данима ће касније написати своју најпознатију песму „Ђачки растанак“ која између осталог пева и о националном уједињењу. Преселивши се у Беч, почео је да студира право али је после три године одустао. Касније је уписао медицину, не успевши да доврши студије због болести и преране смрти. Уз одлазак у Беч где се сусрео са немачким романтизмом, пресудан за његово песничко обликовање био је Вуков утицај, то јест утицај народне поезије коју му је Вук предочио. Године 1847. поред Његошевог Горског вијенца, Даничићевог Рата за српски језик и правопис и Вуковог превода Новог завета, изашле су и Бранкове Песме написане на народном језику. Многе своје раније стихове он је за ову сврху прерадио у духу народне поезије. То је књига која га је прославила, мада је најпре била забрањена у Србији због политичких ставова и еротског садржаја. Уз лирске песме, ту су заступљене и баладе и поеме. Писао је и епску поезију, мада је она мање успела од лирске - две епске песме „Гојко“ и „Хајдуков гроб“ објавио је у својој другој књизи 1851. По Вуковом савету, након што је Бранко умро, његов отац Теодор Радичевић издао је 1862. и трећу књигу Бранкове поезије изабравши 18 песама из рукописа, међу којима су се нашле и „Туга и опомена“, „Кад млидијах умрети“ и „Укор“. Већи део Бранкових песама објављен је посмртно, тек 1923. кад их је објавио књижар И. Ђ. Ђурђевић. Међу тим песмама била је и поема „Безимена“ коју неки критичари сврставају у роман у стиховима. Народне мотиве своје поезије он обрађује на непосредан начин, али и са елементима рококоа и бидермајера те под утицајем војвођанске грађанске лирике. Мотиви чулности и слављења животних радости су уткани у његову најважнију тему пролазности и растанка. Због отворене путености и еротске фриволности појединих песама због којих се неретко називају Бранковим „враголанкама“, замерали су му пуритански настројени критичари, а неки стихови цензурисани приликом објављивања. Слављен најпре као песник љубавних песама и елегија, писао је и сатиричне и родољубиве песме. Песник Сремских Карловаца и Дунава, устрептале младости и чулне љубави али и меланхолије растанка, није само на народној књижевности и језику засновао уметничку поезију, већ је европски романтизам увео у српску књижевност.
Види више
|
|
|
|
|
Дигитална библиотека Велики рат настала је као део пројекта Европеана колекције 1914-1918, чији циљ је био да из фондова 9 националних библиотека дигитализује и учини јавно доступним преко 400.000 публикација насталих током Првог светског рата. Народна библиотека Србије, као партнер у овом пројекту, креирала је тематски портал са визијом да на једном месту прикупи све публикације у вези са српским народом, настале током Првог светског рата.
|
|
|
|
Стари Дубровник је огледало непоновљивог укрштања романске и словенске, латинске и византијске, глагољске и ћириличке културне традиције. Његови песници и научници стварали су на народном језику – штокавском источнохерцеговачком дијалекту ијекавског изговора – као и на италијанском, латинском и грчком, у складу са поетичким доминантама својих епоха. И као оригинални ствараоци и као преводиоци или прерађивачи дела европских узора, дубровачки аутори су сведочили дух локалне средине, у којој се фол...клорно нашло у срећном споју са високо ученим. Захваљујући томе, култура Старог Дубровника била је у ствари самоникла и вековима је успевала да, на размеђу Истока и Запада, очува своју посебност.
Види више
|
|
|
|
|
|
Колекцију „Јеврејска периодика“ чине дигитализовани часописи који се чувају у библиотекама и архивима Србије. Они представљају значајан допиринос не само у осветљавању вишевековног постојања и трајања јеврејских заједница на Балкану, већ и разумевању ширег друштвеног контекста историјских периода у којима су настајали. Кроз многобројне активности у својим заједницама, општинама, синагогама, школама, спортским и културним друштвима, женским и омладинским секцијама и хуманитарним организацијама..., Јевреји обогаћују и осмишљавају свој национални, верски, културни и друштвени живот. У тако разноврсним и живописним садржајима посебно место заузимају иницијативе које се односе на писану реч и издаваштво, нарочито на објављивање часописа. Иако ови часописи имају карактеристично и препознатљиво место у праћењу историјата јеврејске заједнице, кроз њихов садржај такође се доследно може пратити и комплексна балканска и светска историја.
Види више
|
|
|
|
|
Путем пројекта Миграције кроз науку и уметност, шест партнерских институција културе из шест земаља Европе, заједно са Европеаном, представља документе који сведоче о кретањима људи у, низ и кроз Европу. Народна библиотека Србије, као партнер у овом пројекту, кроз три дигиталне збирке: Јеврејска периодика, Ромска култура и Збирка о Милошу Црњанском, дели три различите приче о миграцијама на нашим просторима.
|
|
|
|
Као таложник милејумских знања и искустава која се преносе с генерације на генерацију, библиотека већ на први поглед асоцира на колективну свест. Постоји структурална и витална, нипошто не случајна подударност између нашег психичког и културног наслеђа. Сећање, нарочито оно колективно, омогућава да дух врсте обликује будуће генерације, али и да дух врсте буде очуван као такав. Оно је извор надахнућа и креативности, људи мноштво стваралачких идеја дугују њему, оно врши селекцију онога што ће пост...ати бесмртно. Са своје стране, библиотеке су оне које идеје чине неуништивим. Оне су складишта исповести припадника многих генерација, а у тим исповестима се директно садржи и исказује и сећање. Зато сећање као појава заправо има онолико копија колико има припадника људске врсте који га преносе и може пропасти само заједно са њима. Народна библиотека Србије је институција која по дефиницији чува: знање, информације, сећања, у најширем смислу речи. Све што су најзначајније цивилизацијске тековине, догађаји, мисли, ставови који су обележили токове историје, је њен предмет бављења било да је реч о томе да другима делимо грађу за истраживање или да чинимо део истраживачких процеса. Народна библиотека је и најстарија установа културе у Србији. Независно од тога што је највећа и водећа библиотека у земљи која има обавезу да памти, такво памћење није само дужност, већ и подразумевано осећање. Са друге стране, НБС памти и испод повесне површине. Памти „усмена предања“ претходних генерација библиотекара и књижничара, занимљивости и анегдоте из њихове свакодневице које се као интерне културне тековине институције преносе с генерације на генерацију. По својој природи, НБС спада у оне институције за које се запослени лично вежу, која својом енергијом привлачи и усисава, а својим неупитним значајем и трајањем и нас саме, који смо део ње, чини значајнијим него што бисмо били без идентификације са њеним идентитетом. Наиме, културно наслеђе сваке врсте, писано и усмено, званично или оно са маргина, настало је као резултат непрекидног протока људи и идеја, а ове „миграције“ значајно су утицале и на свакодневни живот људи у библиотеци. Тиме је остварен утицај и на обликовање свести појединца о сопственом идентитету и припадности установи. Тако се временом између НБС и њених запослених стварао један нарочит однос међусобне дубоке повезаности која траје деценијама и која више није само генерацијска, већ и цивилизацијска тековина. Идеја ове тематске збирке је да сачува интерне успомене библиотеке. Окупљајући на једном месту артефакте из мање познате историје посла у библиотеци, на овом месту остављамо трагове о животу институције и људи који су у њој били пре нас.
Види више
|
|
|
|
Древне културе Лепенског Вира и Винче сведоче да је Дунав река која је одувек својим богатством привлачила људе. Живот поред ове моћне реке, или само кратка посета инспирисала је уметнике да опевају, насликају, или опишу свој доживљај реке.#Дигитална колекција Поглед на Дунав представља дела из Графичке збирке Народне библиотеке Србије, највећим делом аустријских и немачких уметника која приказују мотиве са обала Дунава и обухвата период од XVI до XIX века. Осим неколико старијих графика, већина... графичких листова је из прве половине XIX века. Графички отисци рађени техником дрвореза, бакрореза и литографије сведоче о изгледу насеља на читавом току Дунава. Ови прикази настали су на традицији ведута фландријских, холандских и италијанских сликара XVII и XVIII века. Ведута као сликарски жанр који тежи тачности и прецизности цртежа и складу у компоновању архитектуре и пејзажа популарност је стекла у XVII веку у Холандији, а затим у Италији у XVIII веку. Напредак графичке технологије и могућност масовног умножавања отисака, нарочито у литографској техници донео је популарност и доступност ових графика широкој публици. У складу са укусом епохе ове ведуте, лишене аутентичности уметничког израза, теже технички прецизном и фактографски тачном визуелном представљању мотива. По истој композиционој шеми нижу се прикази у којима у првом плану видимо људе у сценама из свакодневног живота, а у другом плану насеља чија је архитектура укомпонована у пејзаж реке. Рушевине древних грађевина такође су чест мотив ових ведута, а забележен изглед остатака Трајановог моста и рушевина Голубачке тврђаве су занимљиви примери оваквих представа. Прикази битака које су де десиле на обалама Дунава сведоче о времену када је ток Дунава био подручје које су заузимале две велике империје, Аустрија и Турска. Од уметника у колекцији су најзаступљенији Адолф Фридрих Кунике (1777-1838) и Јакоб Алт (1789-1872) са литографијама из чувене серије „Сликарско путовање од извора Дунава до Црног мора“ која је објављена 1826. године, а ту су и Вилијам Хенри Бартлет (1809-1854), Томас Ендер (1793-1875), Џемс Сандс (1803-1882) и други графичари чији су радови инспирисани Дунавом.
Види више
|
|
|
|
Europeana, along with 12 cultural institutions from 10 European countries, presents the advancement of literacy at the old continent between the 4th and the 20th century, through the digital collections formed as part of the Rise of Literacy project. As a project partner, the National Library of Serbia presents the spread of the written word throughout our part of the world and celebrates the Serbian language with 11 digital collections. The project team of the National Library of Serbia has ...created the following collections: First World War Periodicals, Nova Evropa (magazine), Handwritten Periodicals, Božidar Knežević’s Manuscripts, International Art and Culture Review Zenit, Jugoslav Avant-garde, Travel Literature of the 19th and the 20th Century, Collected Works of Vuk Stefanović Karadžić, Serbian Moderna Lyric Poetry, Incunabula and Palaeotypes and Diary Records of the First World War Participants.
Види више
|
|
|
|
The Sokol Movement Collection contains the material compiled in memory of the events organised by this movement, which is kept at the National Library of Serbia. The movement was founded in Prague by Miroslav Tyrš, in the second half of the 19th century, but it quickly gained momentum, spreading across all Slavic countries. Thus it grew up to become a Pan-Slavic movement, the purpose of which was to strengthen the national identity through physical exercise and aspirations to attain the Helle...nic ideal of physical and spiritual unity. It was among the first movements that supported religious tolerance, as well as gender equality. The name “Sokol” (falcon) was adopted from national poetry, as a symbol of heroism and nobility. The main manifestations of the movement were the so-called “slets” (mass gymnastics festivals at stadiums). In 1912, one such event took place in Prague, gathering participants from all Sokol organisations, including the Serbian one (founded in 1891). Graphic material (posters, postcards, charters and certificates) was created for numerous events of the Sokol Movement by prominent artists of their time, including Dragutin Inkiostri Medenjak, Ivan Meštrović, Lojze Dolinar, Frano Kršnić, etc. The time at which the movement flourished was also the “golden age” of postcards, so it comes as no surprise that many postcards featured Sokol motifs or followed various Sokol events.
Види више
|
|
|
|
|
|
|
|
|
