Kroz projekat Procvat pismenosti, dvanaest partnerskih institucija kulture iz deset zemalja Evrope zajedno sa Evropeanom predstavlja razvoj pismenosti na starom kontinentu od 4. do 20. veka putem digitalnih zbirki. Narodna biblioteka Srbije, kao partner u ovom projektu, kroz 11 digitalnih zbirki odslikava širenje pisane reči na našim prostorima i slavi srpski jezik. Projektni tim Narodne biblioteke Srbije osmislio je sledeće zbirke: Periodika iz Prvog svetskog rata, Nova Evropa (magazin), Rukopisna periodika, Rukopisi Božidara Kneževića, Internacionalna revija za umetnost i kulturu Zenit, Jugoslovenska avangarda, Putopisna književnost 19. i 20. veka, Sabrana dela Vuka Stefanovića Karadžića, Lirika srpske moderne, Inkunabule i paleotipi, Dnevničke beleške učesnika Prvog svetskog rata.
| 10 |
|
|
Politička kriza i izbijanje Prvog svetskog rata na tlu Evrope uticali su na promenu percepcije čoveka dvadesetog veka, što se može pratiti u stilskim formacijama, od pojave futurizma i ekspresionizma pa do kraja nadrealizma tokom tridesetih godina, kada je evropsko društvo ponovo utonulo u krizu i diktature koje su dovele do novog rata. Ovaj period istorijske avangarde bio je obeležen snažnom umetničkom pobunom protiv građanskog društva, njegove ekonomije, klasne raslojenosti, kao i toka evropsk...og modernizma. Mladi pobunjeni ljudi udarili su „šamar javnom ukusu“ i bacili tradicionalne umetničke veličine sa „palube savremenosti“. Jedna nova umetnost je počela da se rađa iz munkovskog krika koji je pozivao na umetničku revoluciju i prevrednovanje sveta kakav je bio poznat do tada. Različiti „izmi“ koji su obeležili ovo doba, predstavljali su divergentne umetničke pojave, koje su ipak imale jedan zajednički imenitelj: bili su zasnovani na poetici osporavanja starih kanona i vrednosti.#Avangardne umetničke prakse na tlu Jugoslavije bile su sinhrone sa evropskim umetničkim kretanjima. Karakterisala su ih prekoračenja svih vrsta, otkrivanje novih medija, njihovo kombinovanje i zalaganje za estetsko prevrednovanje sveta. Posebno je zanimljivo pratiti intermedijalnost avangardne umetnosti, kao i eksperimentisanja sa jezikom i pismom, što je dovelo do artikulisanja buduće industrije advertajzinga, pa i do radikalnih estetskih intervencija u prostoru čovekovog stanovanja. Časopisi su postali glavni nosioci avangardnih ideja i kreativnih energija. Mnogi od njih su izlazili kratko, u veoma skromnom tiražu i predstavljali su tačke kohezije malih avangardističkih umetničkih grupa, koje su bile povezane sa sličnim skupinama na drugim tačkama kontinenta. Gledano sa stanovišta dvadeset prvog veka, gotovo je neverovatan sinhronicitet umetničkih praksi koji bi se mogao ustanoviti komparativnim uvidom u periodiku tog doba. Jugoslovenski Zenit, mađarski Ma, nemački Merz, francuski Manomètre, češki Devětsil ili bugarski Plamk bili su umetnički izraz jednog vremena razorenog ratom i političkim krizama.#Kolekcija časopisa jugoslovenske avangarde pruža čitaocima na uvid tekstualna i vizuelna svedočanstva jedne borbe za uspostavljanje novih društvenih odnosa, nove humanosti i solidarnosti, jedinstvene potrage za novim čovekom, kako se tada govorilo. Na stranicama ovih časopisa, a to je njihova neprevaziđena vrednost, pojavila su se imena ne samo jugoslovenskih umetnika i aktivista, već i neka od najvećih imena evropske umetnosti od Gibraltara do Urala, od Špicbergena do Mediterana.
Vidi više
|
|
|
|
Kolekcija predstavlja samo fragment objavljenih memoara i dnevničkih beležaka učesnika Prvog svetsog rata koji su živeli ili su poreklom sa prostora Kraljevina Jugoslavije. U fokusu nisu svedočenja vojskovođa ili diplomata već „običnih“ ljudi koji su pokušali da budućim generacijama prenesu strahote ratnog vihora. Pored svedočenja koja su nastala na osnovu zapisa koje su autori pribeležili tokom samog rata, u ovoj kolekciji se mogu naći i uspomene koje su zapisivane tokom obilaska mesta na ko...jima su učesnici rata boravili tokom prvog ratnog sukoba svetskih razmera.
Vidi više
|
|
|
|
У српској књижевности, период од краја 19. века до краја Првог светског рата најчешће се означава термином „модерна“. У поезији српске модерне доминирали су култ лепог, формално савршенство песме и наглашен естетизам. Богдан Поповић, један од најутицајнијих књижевних критичара прве половине 20. века, сачинио је 1911. године Антологију новије српске лирике руководећи се строгим естетским критеријумима. Аутори који су се нашли у Поповићевој антологији стекли су статус канонских.#Осим Антологије но...вије српске лирике колекција садржи и збирке појединих аутора које је Поповић одабрао уверен да они задовољавају критеријум „целе лепе песме“. Међу њима налазе се данас донекле заборављени песници чија поезија чини ову колекцију: Милорад Митровић, Милан Ћурчин, Даница Марковић, Мирко Королија и други.
Vidi više
|
|
|
|
Часопис Нова Европа покренуо је и уређивао Милан Ћурчин, инспирисан лондонским часописом The New Europe (1916–1920) Р. В. Ситона-Вотсона и његовом идејом о нужности демократског преуређења Европе. Уредник и бројни сарадници су током двадесет година, претежно са либерално-демократских и интегрално-југословенских позиција, анализирали друштвене, политичке, научне, економске и културне проблеме у Европи и Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца - Југославији. Нова Европа је редовно објављивала књижев...не прилоге и расправе о уметничким феноменима. Карактеристично је обједињавање чланака у темате и тематске циклусе. Штампан ћирилицом и латиницом, часопис је излазио у Загребу од 16. септембра 1920. до 26. марта 1941. године, остваривши укупно 426 бројева.
Vidi više
|
|
|
|
Након окончања Првог светског рата, обнављају се стари и покрећу нови часописи који су се првенствено бавили темама које су се тицале ратних ветерана. Добровољачко питање у Краљевини СХС је заузимало важно место пре свега због повезаности са аграрном реформом, те се у њиховом часопису, поред мемоарских бележака, могу наћи и прилози из агрономије, администрације итд. Резерни официри су, такође, преко свог гласила покушали да актуелизују проблеме са којима су се сусретали државни чиновници и на...мештеници, јер је највећи број резерних официра долазио из тог социјалног слоја.
Vidi više
|
|
|
|
Путопис као хибридни жанр садржи елементе документарног, аутобиографског, биографског, али и фиктивног. Путописна књижевност значајна је не само за књижевнотеоријска и књижевноисторијска проучавања, већ и за културноисторијска. Сврха путописне књижевности мењала се кроз историју жанра: од дидактично-поучне, преко информативне до забавне. Путопис подразумева просторно измештање аутора и његов сусрет са непознатим. Начин на који ће путописац изнети своје утиске зависи и од публике којој је путо...пис намењен. Дела ове колекције су у различитим облицима: у епистоларној форми, у виду дневничких записа, у виду драмског дијалога, као документарна, наративна или мемоарска проза. Колекција садржи путописе истакнутих српских књижевника, дипломата, културних посленика 19. и 20. века који су своја искуства са путовања на различите начине покушали да пренесу својим читаоцима. Међу њима су: Јоаким Вујић, Љубомир Ненадовић, Милорад Рајчевић, Јелена Димитријевић.
Vidi više
|
|
|
|
Божидар Кнежевић (Уб, 19.03.1862 – Београд, 03.03.1905) је, поред Бранислава Петронијевића, најзначајнији српски филозоф на прелазу 19. у 20. век. У основи Кнежевићеве филозофије се налази историја коју он разуме у тоталитету, као највишу филозофију и науку, не само као историју човечанства, него као историју космоса и природе од њеног настанка. Човек је саставни део космоса, па се и његова историја не може разумети без историје природе. Његова главна дела су Принципи историје у две књиге (18...98, 1901) и Мисли (1902). Рукописи под називом Мисли и Списи о историји су настали приликом стварања дела Мисли. Списи о историји су по свој прилици настали тако што су прерађени делови из Принципа историје, како би се касније преточили у Мисли. Посебно значајан рукопис је Бележница у коме Кнежевић описује своја путовања у јужну Србију, по селима око Лесковца и Врања 1896. године, као и путовање за Ријеку и боравак од око месец дана у Опатији крајем 1897. године. Ова путовања су остала непозната већини аутора који су писали о Кнежевићу, тако да је остало уврежено мишљење да Кнежевић није путовао никуда ван Србије. У склопу ове колекције је и рукопис Кнежевићеве ћерке Милке, Живот мојих родитеља.
Vidi više
|
|
|
|
Колекција српске рукописне периодике припада збирци млађих рукописа у фонду Народне библиотеке Србије. Систематско прикупљање рукописних листова и часописа отпочело је након бомбардовања Библиотеке 6. априла 1941. године. Дигитална колекција броји 43 наслова.#Српска рукописна периодика настајала је онда када није било других могућности да се писана реч приближи читаоцу, најчешће у ратним условима, ванредним околностима и/или у тренуцима материјалне, логистичке и техничке оскудице. Ницала је у ра...ту и миру, на најразличитијим местима: у кафани, затвору, школској клупи, у избеглиштву, на фронту, у логорима... Писали су их и уређивали ђаци и омладинци, политички затвореници, богослови, војници, ратни заробљеници… Рукописна периодика представља драгоцено сведочанство о полету ђачких и омладинских дружина, о хумору у време страдања, о патриотизму и човекољубљу, о моралном посрнућу и о вишедеценијској борби српског народа за очување националног идентитета.#Хронолошки посматрано, према времену настанка, колекција српске рукописне периодике може се поделити у шест периода: I Период до Балканских ратова (до 1912); II Балкански ратови (1912‒1913); III Први светски рат (1914‒1918); IV Међуратни период; V Други светски рат (1941‒1945) и VI Послератни период (од 1945). Најстарији лист датира из 1874, а најмлађи из 1995. године.#Према критеријуму рукописности, колекција обухвата руком писане и дактилографисане наслове српске периодике. Према критеријуму оригиналности, колекцију чине оригинали и мултиоригинали, односно примерци који су у основи рукопис, без обзира на начин њиховог умножавања (хектографија, литографија, шапирографија, копија).#По својој специфичности, раритетности и уникатности примерака, по времену настанка и личностима које су уређивале и сарађивале на издавању рукописних листова и часописа, збирка поседује несумњиву културно‒историјску и документарну вредност, док по броју сачуваних примерака, сваки наслов представља праву библиофилску реткост.##Наташа Јовановић
Vidi više
|
|
|
|
|
Сабрана дела Вука Караџића су један од најзначајнијих архивских извора за проучавање српске књижевности и културе XIX века. Ово издање у 35 књига, које садржи не само сва Вукова објављена дела, већ и његову обимну преписку, даје дефинитиван увид у развој, лик и дело великог српског филолога, реформатора и сакупљача народних умотворина.
|
|
|
|
Данашња Збирка старих штампаних књига Народне библиотеке Србије садржи стотину једну библиотечку јединицу. Од српскословенских издања, штампаних у периоду од последње деценије 15. до средине 17. века, у Збирци се чувају најстарије ћирилске књиге које уједно представљају и једине инкунабуле објављене на јужнословенском простору. То су издања Ђурђа Црнојевића, штампана на Цетињу. Највећи део Збирке чине књиге објављене у Венецији. Од венецијанских српскословенских издања најбројније су књиге Бо...жидара Вуковића и његовог сина Вићенца, али су, такође, заступљена и ћирилска издања њихових настављача и следбеника: Стефана од Скадра, Јеролима Загуровића, Стефана од Паштровића и Бартоломеа Ђинамија. Поред венецијанских, у Збирци се налазе и издања штампана у градовима и манастирима на српском етничком простору под османском влашћу: Горажду, Милешеви, Грачаници, Београду и Мркшиној цркви. Међу књигама које не припадају српској редакцији старословенског језика, претежно су заступљена влашка и руска ћирилска издања.
Vidi više
|
|
|
|
|
|
|
|
|
