|
Путопис као хибридни жанр садржи елементе документарног, аутобиографског, биографског, али и фиктивног. Путописна књижевност значајна је не само за књижевнотеоријска и књижевноисторијска проучавања, већ и за културноисторијска. Сврха путописне књижевности мењала се кроз историју жанра: од дидактично-поучне, преко информативне до забавне. Путопис подразумева просторно измештање аутора и његов сусрет са непознатим. Начин на који ће путописац изнети своје утиске зависи и од публике којој је путопис намењен. Дела ове колекције су у различитим облицима: у епистоларној форми, у виду дневничких записа, у виду драмског дијалога, као документарна, наративна или мемоарска проза. Колекција садржи путописе истакнутих српских књижевника, дипломата, културних посленика 19. и 20. века који су своја искуства са путовања на различите начине покушали да пренесу својим читаоцима. Међу њима су: Јоаким Вујић, Љубомир Ненадовић, Милорад Рајчевић, Јелена Димитријевић.
|
Врста грађеАуторИздавачГодина издавањаЈезик | 1 |
|
|
| Аутор| Милићевић, Милан Ђ. |
| Година издавања| 1871 |
| Право коришћења| PDM |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
