ИздавачГодина издавањаЈезик | 65 | |
|
|
|
Поднаслов: од бр. 16401 (2000) Најстарији и највећи српски лист у Америци; од бр. 16798 (2017) и на енгл. језику: The Largest and Oldest Serbian Newspaper in America and Canada; oд бр. 16835 (2018) на срп. и енгл. језику: Најстарији и највећи српски лист у Америци : званични орган Српског народног савеза = The Oldest and Largest Serbian Newspaper in America : Official organ of Serb national federation
Уредници: од бр. 1085 (1918) Будимир Граховац; од бр. 1729 (1921) Бранко Дајичић; од бр. 65...54 (1937) Branko Daychich, M. Markovich; од бр. 7357 (1939) M. Markovich, енгл. изд. W. Nikolin; од бр. 8221 (1942) C. C. Ellesin; од бр. 10227 (1950) C. C. Ellesin, енгл. изд. Nickolas L. Marne; од бр. 10369 (1951) C. C. Ellesin, енгл. изд. M. G. Petrovich; од бр. 11525 (1955) Momchilo Sokich, енгл. изд. Milan M. Karlo; од бр. 13422 (1966) Momchilo Sokich, енгл. изд. Nick E. Vasovich; од бр. 13774 (1968) Bozidar Puritch, Jovan Jovetich, Jovan Bratich, енгл. изд. Nick E. Vasovich; од бр. 14247 (1971) Bozidar Puritch, Jovan Jovetich, Jovan Bratich, енгл. изд. Section Melvyn Mamula; од бр. 14538 (1973) Bozidar Puritch, Jovan Jovetich, Jovan Bratich, енгл. изд. Anne Tumbas; од бр. 16068 (1991) Milivoje Vasic, Jovan Bratich; од бр. 16401 (2000) Д. Ј. Љубенко; од бр. 16407 (2000) Душан Љубенко; од бр. 16412 (2000) Александар Петров, енгл. изд. Душан Љубенко; од бр. 16430 (2001) Александар Петров, енгл. изд. Sandi Tumbas Radoja
Издавач: од 1918. Српског православног савеза Србобран и Српске народне одбране у Америци, Питсбург; од 1927. Сједињен савез Србобран - Слога; од 1929. Српски народни савез, Питсбург; од бр. 16839 (2018)? Српска национална федерација, Питсбург
Прекид у излажењу да би наставио са излажењем после Другог светског рата и то у два издања, и имао је тираж до 15000 примерака
Према: Српска штампа између два рата / Вук Драговић. - Београд, 1956.: Најстарији и највећи српски дневни лист у Америци; По ослобођењу 1918. држао се режимски; током II св. рата подржавао четнички покрет Драже Михаиловића; у току II св. рата у листу сарађивао Јован Дучић
Према: Грађа за историју и библиографију српске периодике до 1920. године / Јеремија Д. Митровић. - Београд, 1984.: излази од 1906. до данас. Доноси обиље материјала о уједињењу Јужних Словена, о проблему исељеника и националној пропаганди. Током I св. рата неко време није се слагао с радом друштва Слога и Михајлом Пупином; у Њујорку одбија сједињење са Србобраном
Формат: од бр. 16443 (2002) 38 cm, од бр. 16535 (2006) 47 cm
Излази: од бр. 8221 (1942) дневно осим суботе, недеље и празником; 1960. недељно; од 1961. три пута недељно; од 1984. недељно; од 2000. двонедељно
Текст на српхрв. (ћир. и лат.); на енгл. језику штампан у супротном смеру
Недоследна нумерација бројева и годишта.
Дневно (осим недеље и празника)
Види више
|
|
|
|
|
|
|
|
Постоји и штампано издање.
Излази средом, петком и недељом |
|
|
|
Публикација је имала прекид у излажењу од 1912-1920. год.
Браство излази у саставу колекције: Књиге Друштва Св. Саве која има и сопствену нумерацију
Уредници: од 1888. Пера П. Ђорђевић; од 1890. Живојин П. Симић; од 1896. Момчило Иванић; од 1921. Јован Хаџи-Васиљевић
Штампарије: од 1906. Штампарија Д. Димитријевића; од 1908. "Давидовић"; од 1911. "Св. Сава"; од 1921. "Давидовић"; од 1922. Просвета; од 1923. Уранија; од 1924. "Св. Сава"; од 1926. Народна мисао А.Д.; од 1927. "Св. Сава..."; од 1930. Народна штампарија; од 1933. Штампарија Драг. Грегорића; од 1934. Шт. Драг. Поповића; од 1940. Луч; од 1941. Зора
Културно друштво "Св. Сава" у циљу ширења просвете и културе издаје књиге и часопис, негује национална осећања и подстиче врлине српског народа
Види: Српска штампа : 1768-1995 / Милица Кисић, Бранка Булатовић. - Београд, 1996, 101.
Грешка у нумерацији године: уместо 1922. на насл стр. нашт. 1921
Види више
|
|
|
|
Наставља традицију часописа Браство који је излазио 1887-1941. године
Штампарија од бр. 6 (2002) Чигоја, Београд.
Годишње. |
|
|
|
| Mесечно. |
|
|
|
Према Протићу први број изашао 16. апр. 1861
Годишње 120 гроша, у Аустрији 14 форинти; од бр. 132 (1868) у Аустрији за годину дана 17 форинти; од 1871. у Турској и Румунији 3 дуката и 10 цв.; од бр. 43 (1876) у Србији 26 дин. и 80 пара годишње, ван Србије 38 дин. и 20 пара
Посебну пажњу посвећује књижевности и националним темама
Сарадници: Матија Бан, Вук Караџић, Стеван Верковић, Ђура Даничић, Јован Бошковић, Стојан Новаковић, Владан Ђорђевић, Димитрије Црнобарац...
Види: Српска... штампа : 1768-1995 / Милица Кисић, Бранка Булатовић. - Београд, 1996, 63.
Формат: од бр. 132 (1868) 43 cm; од 1871. 23 cm
Недоследна нумерација
Излази: од бр. 132 (1868) дневно осим недеље и празника; од бр. 143 (1870) дневно осим дана иза недеље и празника; од бр. 140 (1871) дневно ванредно иза недеље и празником
Постоји и микрофилм изд.
Део часописа: 1863, бр. 43-46 на микрофилму МФЛ 118 (Ратни дневник)
Три пута недељно (уторком, четвртком и суботом)
Види више
|
|
|
|
Власници и издавачи за Штампарско-издавачко предузеће Време: од бр. 1240 (1924) Ненад Ђорђевић; од бр. 1319 (1925) Милутин Стевановић; од бр. 5823 (1938) Душан Глишић; од бр. 6529 (1940) Данило Грегорић
Одговорни уредници: од бр. 21 (1925) Сава Јовановић; од бр. 1319 (1925) Бошко Богдановић; од бр. 2642 (1929) Гргур Костић; од бр. 2651 (1932) Ђорђе Пецарски; од бр. 6489 (1940) Гргур Костић; од бр. 6887 (1941) Дојчило Митровић; од бр. 6895 (1941) Дојчило Митровић и Боривоје Глишић
Са дода...цима: од бр. 1897 (1927) Недељни додатак "Женски свет"; од бр. 3831 (1932) Дечје Време; од бр. 5809 (1938) Време - Недеља; од бр. 6347 (1939) Време од недеље до недеље; од бр. 6509 (1940) Време - Четвртак
Оснивачи "Времена" су припадали групи радикалских политичара. Међу главним уредницима били су Љуба Поповић, Михаило Живанчевић, Станислав Краков. Лист је био дворски и радикално режимски. Иницијативу за његово оснивање дао је лично краљ Александар Момчилу Нинчићу. Он је поред Милана Стојадиновића био стварни власник листа. Да би "Време" било на нивоу "Политике" ангажован је за директора бивши сарадник тог листа Коста Луковић. У власништву Милана Стојадиновића лист је постао профашистички. По паду Стојадиновићеве владе "Време" је преоријентисано у владин орган. У то време пресудну улогу на уређење листа имао је Ратомир Сотировић, такође сарадник "Политике". Лист је обустављен пред Други светски рат, априла 1941. године.
Дневно
Види више
|
|
|
|
|
|
Наслов: од бр. 4 (1852) Гласникъ Друштва србске словесности; од бр. 8 (1856) Гласникъ Дружства Србске Словесности; од бр. 9 (1857) Гласникъ Друштва србске словесности; од бр. 12 (1860) Гласник Друштва србске словесности; од бр. 1=18 (1865) Гласник Србског ученог друштва; од бр. 4=21 (1867) Гласник Српског ученог друштва
Штампарије: од 1859. Државна штампарија; од 1884. Штампарија Краљевине Србије
Св. 18 (1865) изашла као св. 1 новог реда. Упоредо са новом нумерацијом остала је и стара. С...а св. 30 (1871) престаје нумерација новог реда, а наставља се нумерација старог реда. Свеске 58 (1884) и 74 (1892) нису штампане
Друштво српске словесности, научно и књижевно друштво, основано је 1842. године (оснивачи су Јован Ст. Поповић и Атанасије Николић), са задатком да шири науку на српском језику и ради на његовом усавршавању, као и на прикупљању историјске грађе. Одлуком владе кнеза Михаила, Друштво је укинуто јануара 1864. године. Обновљено је јула исте године под називом Српско учено друштво, и наставило је са издавањем Гласника под новим насловом. У Гласнику су своје прилоге објављивали многи знаменити научници: Јован Ст. Поповић, Гаврило Поповић, Ђура Даничић, Јанко Шафарик, Јован Ристић, Стојан Новаковић, Иларион Руварац, Чедомир Мијатовић, Милан Кујунџић, Гаврило Витковић, Влад. Јовановић и многи други. У првом свом делу Гласник је доносио чланке и расправе из друштвених и природних наука, а у другом делу су објављивани архивски материјали и историјски документи. Укупно је изашло 75 бројева овог научног часописа
Од књ. 11 (1859) до књ. 14 (1862) садржи: Србски исторійски споменици Млетачкогъ Архива, преписао Дръ Янко Шафарикъ
Види: Каталог књига српске књижевности : за 1905. год. - У Београду : Дворска књижара Мите Стајића у Београду, 1905, 212
Годишње
Види више
|
|
|
|
Наслов од бр. 1 (1900) Српски грађанин
Поднаслов: од бр. 41 (1895) Лист за политику, привреду и књижевност; од бр. 1 (1900) Лист за занатлијство, забаву и поуку; од бр. 40 (1924) Слободан орган за политику, привреду и књижевност; од бр. 8 (1929) Независан орган
Власници и издавачи: од бр. 9 (1889) Радикална странка у округу пожаревачком, Пожаревац; од бр. 41 (1895) Михајло Костић, Пожаревац; од бр. 1 (1900) Ђорђе Наумовић, Пожаревац
Одговорни уредници: од бр. 32 (1888) Станислав Стан...исављевић; од бр. 9 (1889) Мих. Михајло Костић; од бр. 1 (1900) Љуб. Цвејић; од бр. 40 (1924) главни и одговорни уредник Милорад М. Радовић; од бр. 1 (1936) уредник Ђорђе Наумовић; од бр. 98 (1940) Божидар Недељковић
Штампарија од 1900. "Ђорђа Наумовића", Пожаревац
"Грађанин" је један од најстаријих радикалских листова у Србији. Излазио је с прекидима скоро пола века, а двапут је прекидао излажење због рата 1914. и 1941. године када је коначно обустављен. То је био лист Радикалне странке у Округу пожаревачком. Један од најстаријих његових сарадника био је Драгиша Лапчевић, а лист су уређивали и Властимир Ст. Максимовић, Драгослав С. Бошковић, Павле Поповић, Илија Јов. Протић, Станојло Вукчевић, Јован П. Јеличић
Види: Српска штампа : 1768-1995 / Милица Кисић, Бранка Булатовић. - Београд, 1996, 102
Види: Југословенска штампа. - Београд, 1911, 82.
Има и микрофилм изд.
Два пута недељно (четвртком и недељом)
Види више
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Власници: од бр. 4 (1929) Милош Софреновић; од бр. 1 (1930) Павле Др. Грегорић; од бр. 3 (1940) Марија Обрадиновић
Уредник од бр. 3 (1929) Јелена Зрнић; одговорни уредник од бр. 4 (1929) Милош Софреновић; од бр. 1 (1930) уредник Зора Станојевић, одговорни уредник Павле Др. Грегорић; уредници: од бр. 5 (1930) Зора Станојевић и Марија Грегорић; од бр. 1 (1931) Марија Грегорић; од бр. 1 (1934) Заза Грегорић; од бр. 1 (1935) Марија Грегорић; од бр. 5 (1940) Марија Обрадиновић; од бр. 1 (1941) Ив...анка П. Грегорић
Штампарије: од бр. 3 (1929) Илустрација; од бр. 4 (1929) Дом; од 1930. Штампарија Драг. Грегорића, Београд
Сарадници из свих крајева земље: Јелена Зрнић, Милица Јанковић, Десанка Максимовић, Ксенија Атанасијевић, Миливоје М. Миленковић, Марија Илић, Паулина Лебл Албала, Јованка Хрваћанин, Милан Кашанин, Коста М. Јовановић, Влад Петковић, Н. Вулић, Светислав С. Петровић, Марина Недељковић, Веселин Чајкановић, Александар Милићевић, Стоја Стајић, Анђа Бунушевац, Миховил Томанд, Ерна Крамарић...
Југословенска оријентација у складу с политиком Краљевине СХС
Садржи велики број цртежа и фотографија; коментаре о делатности жена у удружењима, чланке из историје, књижевне прилоге, сликарства, народне уметности, одевања, савете и рецепте, приказе књига, изложби и концерата.
Почетком месеца
Види више
|
|
|
|
Часопис Женски покрет, први југословенски феминистички часопис, основан је 1920. године. Излазио је као гласило Друштва за просвећивање жене и заштиту њених права и штампан је са мањим прекидима све до 1938. године. Часопис је имао широк и хетероген сараднички круг и окупљао је феминисткиње из свих делова Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца / Југославије, као и из различитих области и дисциплина. Реч је о часопису који по свом садржају и значају заузима важно место у југословенској часописној ...продукцији 20-их и 30-их година XX века и поводом чијег садржаја је могуће покренути низ значајних, а разнородних тема. Дигитализација часописа Женски покрет реализована је у сарадњи са Институтом за књижевност и уметност, у оквиру пројекта Женски покрет 2020, а уз подршку Министарства културе и информисања. Доступна је и Библиографија часописа. Како би дигитална збирка Женског покрета била целовита помогле су Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Библиотека Матице српске и Национална и свеучилишна књижница у Загребу и то дигитализацијом бројева који недостају у фонду Народне библиотеке Србије.
Види више
|
|
|
|
|
|
Власник и одговорни уредник од бр. 9 (1929) Милош Софреновић; директор од бр. 1 (1929) Иван Зрнић; главни уредник од бр. 1 (1929) Никола Б. Јовановић
Штампарије: од бр. 27 (1923) Тифдрук и офсетштампа Графичког Друштва Леонарије А.Д.; од бр. 10 (1929) Штампарија "Дом"
Формат од 1924. 32 cm; od 1927. 40 cm; od 1928. 32 cm. |
|
|
|
|
