|
| 11 | |
|
|
|
|
|
Почетак XX века је на европском континенту обележен растућом продукцијом грамофонских плоча и грамофона, па су тако и прве српске грамофонске плоче снимљене су у Београду у првој деценији 20. века, приликом сниматељске експедиције компаније Gramohone Record по земљама Балкана. У првим развојним корацима индустрије звука, подаци о делима, ауторима и извођачима, који су се налазили на етикетама плоча (омот је углавном био резервисан за рекламирање компаније, нових грамофона или издања плоча) би...ли су минимални, штури те неретко и нетачни. Каталози издавачких кућа пружају потпунији, далеко тачнији увид у издавачку продукцију. Поред основних података о делу и извођењу, опис плоче је био употпуњен и каталошким бројем издавачке куће и матричним бројем снимка, што истраживачима најранијих звучних снимака пружа додатне информације које помажу реконструкцију историјске слике. Панчевачки трговац Мита Ђ. Палић, овако говори о значају издавања и дистрибуције српских грамофонских плоча у својој трговини „ ...године 1907. завео сам трговину Грамофона и плоча, у које пружам Србину брату прилику да не мора туђе прагове обијати и туђину свој новац издавати да своје потребе код свога набави, да може за свој новац купити праву српску песму и свирку васколиког српства славних певача и певачица, чувена певачка друштва...”.
Види више
|
|
|
|
Кућа најлепших речи, како је нову зграду Народне библиотеке СР Србије назвала Мирјана Влајић у тексту објављеном у Вечерњим новостима, свечано је отворена је 6. априла 1973. године. Симболично, на дан када је три деценије раније српска култура примила тежак ударац, на дан када су бомбардовањем здање Народне библиотеке на Косанчићевом венцу уништени непроцењиви писани споменици српске културе. Један од тих споменика је и Ниња сили небесије, Кир Стефана Србина, најстарији српски познати музички... рукопис из друге половине 14. века, чији је оригинал изгорео у Народној библиотеци. Опет симболично, извођење композиције Ниња сили небесије, отворило је уметнички програм свечаног отварања нове зграде, 6. априла 1973. године. Данас, седамдесет петог 6. априла Народна библиотека Србије јавности представља композиције које су познати југословенски композитори Миховил Логар, Василије Мокрањац, Енрико Јосиф, Дејан Деспић, Александар Обрадовић, Милутин Раденковић, Душан Радић и Витомир Трифуновић посветили отварању нове зграде Народне библиотеке Србије на Врачарском платоу. Први пут су биле изведене на почетку свечаног отварања нове зграде, које су директно преносили Телевизија и Радио Београд.
Види више
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
