Стари Дубровник је огледало непоновљивог укрштања романске и словенске, латинске и византијске, глагољске и ћириличке културне традиције. Његови песници и научници стварали су на народном језику – штокавском источнохерцеговачком дијалекту ијекавског изговора – као и на италијанском, латинском и грчком, у складу са поетичким доминантама својих епоха. И као оригинални ствараоци и као преводиоци или прерађивачи дела европских узора, дубровачки аутори су сведочили дух локалне средине, у којој се фолклорно нашло у срећном споју са високо ученим. Захваљујући томе, култура Старог Дубровника била је у ствари самоникла и вековима је успевала да, на размеђу Истока и Запада, очува своју посебност. | |
|
|
|