Часопис Женски покрет, први југословенски феминистички часопис, основан је 1920. године. Излазио је као гласило Друштва за просвећивање жене и заштиту њених права и штампан је са мањим прекидима све до 1938. године. Часопис је имао широк и хетероген сараднички круг и окупљао је феминисткиње из свих делова Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца / Југославије, као и из различитих области и дисциплина. Реч је о часопису који по свом садржају и значају заузима важно место у југословенској часописној продукцији 20-их и 30-их година XX века и поводом чијег садржаја је могуће покренути низ значајних, а разнородних тема.#
Како би дигитална збирка Женског покрета била целовита помогле су Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Библиотека Матице српске и Национална и свеучилишна књижница у Загребу и то дигитализацијом бројева који недостају у фонду Народне библиотеке Србије.#
УРН
URN:NB:RS:SD_7220578B8A0C6650CF7E01E1359E86A7
Наслов
Женски покрет : орган Друштва за просвећивање жене и заштиту њених права
Година издавања
1920-1938
Издавач
Друштво за просвећивање жене и заштиту њених права, Београд
Физички опис
24 cm
Језик
српски словеначки
Опис
Часопис Женски покрет, први југословенски феминистички часопис, основан је 1920. године. Излазио је као гласило Друштва за просвећивање жене и заштиту њених права и штампан је са мањим прекидима св...е до 1938. године. Часопис је имао широк и хетероген сараднички круг и окупљао је феминисткиње из свих делова Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца / Југославије, као и из различитих области и дисциплина. Реч је о часопису који по свом садржају и значају заузима важно место у југословенској часописној продукцији 20-их и 30-их година XX века и поводом чијег садржаја је могуће покренути низ значајних, а разнородних тема. Дигитализација часописа Женски покрет реализована је у сарадњи са Институтом за књижевност и уметност, у оквиру пројекта Женски покрет 2020, а уз подршку Министарства културе и информисања. Доступна је и Библиографија часописа. Како би дигитална збирка Женског покрета била целовита помогле су Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Библиотека Матице српске и Национална и свеучилишна књижница у Загребу и то дигитализацијом бројева који недостају у фонду Народне библиотеке Србије.
Види више