Politička kriza i izbijanje Prvog svetskog rata na tlu Evrope uticali su na promenu percepcije čoveka dvadesetog veka, što se može pratiti u stilskim formacijama, od pojave futurizma i ekspresionizma pa do kraja nadrealizma tokom tridesetih godina, kada je evropsko društvo ponovo utonulo u krizu i diktature koje su dovele do novog rata. Ovaj period istorijske avangarde bio je obeležen snažnom umetničkom pobunom protiv građanskog društva, njegove ekonomije, klasne raslojenosti, kao i toka evropskog modernizma. Mladi pobunjeni ljudi udarili su „šamar javnom ukusu“ i bacili tradicionalne umetničke veličine sa „palube savremenosti“. Jedna nova umetnost je počela da se rađa iz munkovskog krika koji je pozivao na umetničku revoluciju i prevrednovanje sveta kakav je bio poznat do tada. Različiti „izmi“ koji su obeležili ovo doba, predstavljali su divergentne umetničke pojave, koje su ipak imale jedan zajednički imenitelj: bili su zasnovani na poetici osporavanja starih kanona i vrednosti.
Avangardne umetničke prakse na tlu Jugoslavije bile su sinhrone sa evropskim umetničkim kretanjima. Karakterisala su ih prekoračenja svih vrsta, otkrivanje novih medija, njihovo kombinovanje i zalaganje za estetsko prevrednovanje sveta. Posebno je zanimljivo pratiti intermedijalnost avangardne umetnosti, kao i eksperimentisanja sa jezikom i pismom, što je dovelo do artikulisanja buduće industrije advertajzinga, pa i do radikalnih estetskih intervencija u prostoru čovekovog stanovanja. Časopisi su postali glavni nosioci avangardnih ideja i kreativnih energija. Mnogi od njih su izlazili kratko, u veoma skromnom tiražu i predstavljali su tačke kohezije malih avangardističkih umetničkih grupa, koje su bile povezane sa sličnim skupinama na drugim tačkama kontinenta. Gledano sa stanovišta dvadeset prvog veka, gotovo je neverovatan sinhronicitet umetničkih praksi koji bi se mogao ustanoviti komparativnim uvidom u periodiku tog doba. Jugoslovenski Zenit, mađarski Ma, nemački Merz, francuski Manomètre, češki Devětsil ili bugarski Plamk bili su umetnički izraz jednog vremena razorenog ratom i političkim krizama.
Kolekcija časopisa jugoslovenske avangarde pruža čitaocima na uvid tekstualna i vizuelna svedočanstva jedne borbe za uspostavljanje novih društvenih odnosa, nove humanosti i solidarnosti, jedinstvene potrage za novim čovekom, kako se tada govorilo. Na stranicama ovih časopisa, a to je njihova neprevaziđena vrednost, pojavila su se imena ne samo jugoslovenskih umetnika i aktivista, već i neka od najvećih imena evropske umetnosti od Gibraltara do Urala, od Špicbergena do Mediterana. |
IzdavačGodina izdavanjaJezik | 1 |
|
|
| Алманах Немогуће излази као прво заједничко издање српских надреалиста са манифестом који је потписало тринаесторо оснивача покрета: Александар Вучо, Оскар Давичо, Милан Дединац, Младен Димитријевић, Ване Живадиновић - Бор, Живановић - Ное, Ђорђе Јовановић, Ђорђе Костић, Душан Матић, Бранко Миловановић, Коча Поповић, Петар Поповић и Марко Ристић. |
|
|
|
|
|
|
|
|
