Музика и звук ➜ Гостовања у Народном позоришту у Београду

Први српски атласи#

Атласи објављивани на српском језику у 19. и почетком 20. века, са ретким изузецима, имали су јасно дефинисан циљ – коришћење као помоћно наставно средство у настави географије (земљописа) и историје. Масовнија употреба атласа у српским школама почела је крајем 19. века, иако је први атлас српског аутора Павла Соларића објављен још 1804. године у Венецији. Известан број примерака атласа за српске школе објавио је и француски картограф Константин Дежарден током боравка у Београду и картографског рада за српску владу 50-их година 19. века. Након његовог рада на изради атласа, у српским основним и средњим школама они нису коришћени као помоћно наставно средство све до 1888. године, када су Владислав Тителбах и Петар Шрепловић објавили у Београду Атлас Краљевине Србије са земљописом по наставном програму за III разред основних школа. Како се географија Краљевине Србије изучавала у трећем разреду, овим атласом била је попуњена празнина коју је чинио недостатак атласа. Међутим, географија Балканског полуострва и осталих делова Европе и даље се упознавала уз помоћ ситно-размерних географских карата. Озбиљнији рад на издавању атласа намењених за српске школе започео је 90-их година 19. века. #

Осим школских атласа који су имали велики значај у националном васпитању ученика у обрађеном периоду, од прворазредног значаја су и први атласи Јована Цвијића који су имали за циљ приказ већих територија са јасно ефинисаном темом, какав је био Геолошки атлас Македоније и Старе Србије објављен 1903. године.#