Тематске збирке ➜ Процват писмености

Кроз пројекат Процват писмености, дванаест партнерских институција културе из десет зeмаља Европе заједно са Европеаном представља развој писмености на старом континенту од 4. до 20. векa путем дигиталних збирки. Народна библиотека Србије, као партнер у овом пројекту, кроз 11 дигиталних збирки осликава ширење писане речи на нашим просторима и слави српски језик. Пројектни тим Народне библиотеке Србије осмислио је следеће збирке: Периодика из Првог светског рата, Нова Европа (магазин), Рукописна периодика, Рукописи Божидара Кнежевића, Интернационална ревија за уметност и културу Зенит, Југословенска авангарда, Путописна књижевност 19. и 20. века, Сабрана дела Вука Стефановића Караџића, Лирика српске модерне, Инкунабуле и палеотипи, Дневничке белешке учесника Првог светског рата.

Сортирање:
10

Дневничке белешке и мемоари учесника Првог светског рата

Колекција представља само фрагмент објављених мемоара и дневничких бележака учесника Првог светсог рата који су живели или су пореклом са простора Краљевина Југославије. У фокусу нису сведочења војсковођа или дипломата већ „обичних“ људи који су покушали да будућим генерацијама пренесу страхоте ратног вихора. Поред сведочења која су настала на основу записа које су аутори прибележили током самог рата, у овој колекцији се могу наћи и успомене које су записиване током обиласка места на којима с...
Види више

Лирика српске модерне

У српској књижевности, период од краја 19. века до краја Првог светског рата најчешће се означава термином „модерна“. У поезији српске модерне доминирали су култ лепог, формално савршенство песме и наглашен естетизам. Богдан Поповић, један од најутицајнијих књижевних критичара прве половине 20. века, сачинио је 1911. године Антологију новије српске лирике руководећи се строгим естетским критеријумима. Аутори који су се нашли у Поповићевој антологији стекли су статус канонских.#Осим Антологије но...
Види више

Нова Европа

Часопис Нова Европа покренуо је и уређивао Милан Ћурчин, инспирисан лондонским часописом The New Europe (1916–1920) Р. В. Ситона-Вотсона и његовом идејом о нужности демократског преуређења Европе. Уредник и бројни сарадници су током двадесет година, претежно са либерално-демократских и интегрално-југословенских позиција, анализирали друштвене, политичке, научне, економске и културне проблеме у Европи и Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца - Југославији. Нова Европа је редовно објављивала књижев...
Види више

Периодика о Првом светском рату

Након окончања Првог светског рата, обнављају се стари и покрећу нови часописи који су се првенствено бавили темама које су се тицале ратних ветерана. Добровољачко питање у Краљевини СХС је заузимало важно место пре свега због повезаности са аграрном реформом, те се у њиховом часопису, поред мемоарских бележака, могу наћи и прилози из агрономије, администрације итд. Резерни официри су, такође, преко свог гласила покушали да актуелизују проблеме са којима су се сусретали државни чиновници и на...
Види више

Путописна књижевност

Путопис као хибридни жанр садржи елементе документарног, аутобиографског, биографског, али и фиктивног. Путописна књижевност значајна је не само за књижевнотеоријска и књижевноисторијска проучавања, већ и за културноисторијска. Сврха путописне књижевности мењала се кроз историју жанра: од дидактично-поучне, преко информативне до забавне. Путопис подразумева просторно измештање аутора и његов сусрет са непознатим. Начин на који ће путописац изнети своје утиске зависи и од публике којој је путо...
Види више

Рукописи Божидара Кнежевића

Божидар Кнежевић (Уб, 19.03.1862 – Београд, 03.03.1905) је, поред Бранислава Петронијевића, најзначајнији српски филозоф на прелазу 19. у 20. век. У основи Кнежевићеве филозофије се налази историја коју он разуме у тоталитету, као највишу филозофију и науку, не само као историју човечанства, него као историју космоса и природе од њеног настанка. Човек је саставни део космоса, па се и његова историја не може разумети без историје природе. Његова главна дела су Принципи историје у две књиге (18...
Види више

Рукописна периодика

Колекција српске рукописне периодике припада збирци млађих рукописа у фонду Народне библиотеке Србије. Систематско прикупљање рукописних листова и часописа отпочело је након бомбардовања Библиотеке 6. априла 1941. године. Дигитална колекција броји 43 наслова.#Српска рукописна периодика настајала је онда када није било других могућности да се писана реч приближи читаоцу, најчешће у ратним условима, ванредним околностима и/или у тренуцима материјалне, логистичке и техничке оскудице. Ницала је у ра...
Види више

Сабрана дела Вука Караџића

Сабрана дела Вука Караџића су један од најзначајнијих архивских извора за проучавање српске књижевности и културе XIX века. Ово издање у 35 књига, које садржи не само сва Вукова објављена дела, већ и његову обимну преписку, даје дефинитиван увид у развој, лик и дело великог српског филолога, реформатора и сакупљача народних умотворина.

Стара штампана књига

Данашња Збирка старих штампаних књига Народне библиотеке Србије садржи стотину једну библиотечку јединицу. Од српскословенских издања, штампаних у периоду од последње деценије 15. до средине 17. века, у Збирци се чувају најстарије ћирилске књиге које уједно представљају и једине инкунабуле објављене на јужнословенском простору. То су издања Ђурђа Црнојевића, штампана на Цетињу. Највећи део Збирке чине књиге објављене у Венецији. Од венецијанских српскословенских издања најбројније су књиге Бо...
Види више

Часописи југословенске авангарде

Политичка криза и избијање Првог светског рата на тлу Европе утицали су на промену перцепције човека двадесетог века, што се може пратити у стилским формацијама, од појаве футуризма и експресионизма па до краја надреализма током тридесетих година, када је европско друштво поново утонуло у кризу и диктатуре које су довеле до новог рата. Овај период историјске авангарде био је обележен снажном уметничком побуном против грађанског друштва, његове економије, класне раслојености, као и тока европског...
Види више
Top