Ženski pokret, founded in 1920, was the first Yugoslav feminist magazine. It belonged to the Women’s Enlightenment and Rights Protection Organisation. It was issued until 1938, with several breaks. A wide and heterogeneous number of associates were involved in the magazine, which gathered feminists from all over the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes/Yugoslavia, from different areas and disciplines. The magazine had an important place amongst the Yugoslav magazines of the 1920s and 1930s due to its content and impact. Various important topics regarding the magazine content can be discussed.#
The University Library Svetozar Marković, the Library of Matica Srpska and the National and University Library of Zagreb contributed to the creation of the digital collection by digitizing the issues the National Library of Serbia was missing in its collection.#
URN
URN:NB:RS:SD_7220578B8A0C6650CF7E01E1359E86A7
Title
Женски покрет : орган Друштва за просвећивање жене и заштиту њених права
Publication year
1920-1938
Publisher
Друштво за просвећивање жене и заштиту њених права, Београд
Physical description
24 cm
Language
српски словеначки
Description
Часопис Женски покрет, први југословенски феминистички часопис, основан је 1920. године. Излазио је као гласило Друштва за просвећивање жене и заштиту њених права и штампан је са мањим прекидима св...е до 1938. године. Часопис је имао широк и хетероген сараднички круг и окупљао је феминисткиње из свих делова Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца / Југославије, као и из различитих области и дисциплина. Реч је о часопису који по свом садржају и значају заузима важно место у југословенској часописној продукцији 20-их и 30-их година XX века и поводом чијег садржаја је могуће покренути низ значајних, а разнородних тема. Дигитализација часописа Женски покрет реализована је у сарадњи са Институтом за књижевност и уметност, у оквиру пројекта Женски покрет 2020, а уз подршку Министарства културе и информисања. Доступна је и Библиографија часописа. Како би дигитална збирка Женског покрета била целовита помогле су Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Библиотека Матице српске и Национална и свеучилишна књижница у Загребу и то дигитализацијом бројева који недостају у фонду Народне библиотеке Србије.
Види више