Божидар Кнежевић (Уб, 19.03.1862 – Београд, 03.03.1905) је, поред Бранислава Петронијевића, најзначајнији српски филозоф на прелазу 19. у 20. век. У основи Кнежевићеве филозофије се налази историја коју он разуме у тоталитету, као највишу филозофију и науку, не само као историју човечанства, него као историју космоса и природе од њеног настанка. Човек је саставни део космоса, па се и његова историја не може разумети без историје природе. Његова главна дела су Принципи историје у две књиге (1898, 1901) и Мисли (1902). Рукописи под називом Мисли и Списи о историји су настали приликом стварања дела Мисли. Списи о историји су по свој прилици настали тако што су прерађени делови из Принципа историје, како би се касније преточили у Мисли. Посебно значајан рукопис је Бележница у коме Кнежевић описује своја путовања у јужну Србију, по селима око Лесковца и Врања 1896. године, као и путовање за Ријеку и боравак од око месец дана у Опатији крајем 1897. године. Ова путовања су остала непозната већини аутора који су писали о Кнежевићу, тако да је остало уврежено мишљење да Кнежевић није путовао никуда ван Србије. У склопу ове колекције је и рукопис Кнежевићеве ћерке Милке, Живот мојих родитеља.
|
Врста грађеАуторЈезик | 3 |
|
|
Аутор| Кнежевић, Божидар |
Право коришћења| PDM |
|
|
|
|
|
|
|
Аутор| Кнежевић, Божидар |
Право коришћења| PDM |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|